Стратешки документи

Основни стратешки документи у Републици Србији који се тичу унутрашњег водног транспорта су: Национална стратегија одрживог развоја (2005), Национална стратегија Србије за приступање ЕУ (2005), Стратегија развоја транспорта у Републици Србији за период 2008-2015. године (2007) и Генерални план и студија изводљивости за унутрашњи водни транспорт у Републици Србији (2006).

Национална стратегија одрживог развоја (2005)

У Националној стратегији одрживог развоја наглашено је пет националних приоритета, а један од њих је и развој инфраструктуре, укључујући проширење и унапређење саобраћајне инфраструктуре.

Као неки од циљева одрживог развоја у сектору саобраћаја наведени су: укључивање Републике Србије у трансевропску саобраћајну мрежу, као и повећање интермодалног транспорта у укупном превозу робе и путника тако што ће се коришћење речног и железничког саобраћаја повећати за 25 % у односу на 2005. годину.

Потребно је развити интермодални транспорт и подстицати интензивније коришћење железничког, а посебно речног саобраћаја, као и привући међународне токове саобраћаја и искористити пловни пут Дунава. Ефекти спроведених мера и активности позитивно би се одразили на развој и примену домаћих информационих технологија, на пораст запослености, побољшање међународне конкурентности привреде и створили би позитивне екстерне ефекте у сектору осталих услуга.

Национална стратегија Србије за приступање ЕУ (2005)

Према овом документу, Србија располаже значајним природним погодностима за развој речног саобраћаја. И поред тога, овај вид транспорта је веома мало искоришћен. Изостанак инвестирања у речни саобраћај траје више година, иако је према свим препорукама ЕУ речни транспорт идентификован као један од најпропулзивнијих видова саобраћаја, посебно за јефтине и масовне терете.

Европски планови развоја саобраћаја паневропским коридорима који се укрштају на нашој територији (Коридор X и Коридор VII – Дунав) и планирано преусмеравање токова роба у Европи са друмског на речни саобраћај указују да је развој водног и интермодалног саобраћаја у нашој земљи један од важних стратешких циљева.

Саобраћајна област је на нивоу ЕУ изузетно хармонизована. Суштина заједничке транспортне политике ЕУ се може свести на три циља: унапређење квалитета услуга, очување околине, подизање безбедности и јачање интергранске и интрагранске конкуренције и успостављање транспортних веза са „трећим светом“.

Да би се приближила овим захтевима, Србија би требало да:

• уклања преостале вештачке баријере у оквиру сваког вида транспорта,
• истовремено спроводи процес либерализације уз доношење усаглашене регулативе са стандардима ЕУ на пољу професионалне класификације, безбедности, социјалних мера и обавеза које се тичу вршења јавних услуга,
• уједначава правила о приступу професији друмског и речног превозника са стандардима ЕУ,
• донесе компензационе мере у оквиру државне помоћи јавном транспорту с циљем обезбеђивања недискриминаторских услова на тржишту,
• фактички и сасвим јасно одвоји функционисање железничке инфраструктуре од железничких превозних предузећа,
• склопи уговоре о приступу тржишту услуга авиосаобраћаја и
• прилагођавање остатку регулативе заједничке политике ЕУ у овој области

Стратегија развоја транспорта у Републици Србији за период 2008-2015. године (2007)

Као један од циљева стратегије истакнута је потпуна интегрисаност транспортне мреже Републике Србије у трансевропску транспортну мрежу. У оквиру реализације овог циља потребно је обавити рехабилитацију, реконструкцију и изградњу Паневропских Коридора VII (река Дунав) и X, системским приступом развити и рационализовати транспортну мрежу, поштујући при томе принцип одрживог развоја Републике Србије.

Истакнута је неопходност смањења негативног утицаја транспорта на животну средину, у складу са принципима одрживог развоја. У оквиру реализације овог циља потребно је транспортни систем Републике Србије развити у складу са принципима одрживог развоја, заштите животне средине и друштвене одговорности.

Наглашена је потреба успостављања стабилног финансирања развоја транспортног система. У оквиру реализације овог циља потребно је створити услове за одржив развој транспортног система кроз стабилне изворе финансирања у буџету и другим изворима финансирања и обезбедити ефикасно одржавање транспортног система.


Republika Srbija može da iskoristi veliku zainteresovanost EU za Dunavski koridor, a posledično i za ostali deo mreže plovnih puteva, što bi moglo da se ogleda u aktivnoj brizi EU za efikasnu infrastrukturu UPP u Republici Srbiji, odnosno u ozbiljnijoj finansijskoj podršci za ove svrhe. Rehabilitacija UPP predstavlja prioritet, u skladu sa međunarodnim sporazumima i obavezama Republike Srbije po preporukama Dunavske komisije. Specifični ciljevi u oblasti UPP su: postepen razvoj UPP i pristaništa (robno-transportnih terminala) na plovnoj mreži Dunava u skladu sa AGN sporazumom; konkurentno uključivanje infrastrukture UPP u mrežu intermodalnog transporta; organizacija UPP u saglasnosti sa međunarodnom plovidbenom klasifikacijom; i podrška razvoju domaće industrije, turizma i trgovine.

Generalni plan i studija izvodljivosti za unutrašnji vodni transport u Republici Srbiji (2006)

Generalni plan i studija izvodljivosti za unutrašnji vodni transport u Republici Srbiji predstavlja strateški dokument u oblasti vodnog transporta. Njegovu izradu finansirala je Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), a završen je 2006. godine. U ovom dokumentu jasno je istaknuta neophodnost investiranja u infrastrukturu na međunarodnim unutrašnjim plovnim putevima u Srbiji, posebno na reci Dunav (panevropski Koridor VII). Za rehabilitaciju i održavanje sistema unutrašnjih plovnih puteva u Srbiji u narednih deset godina biće potrebno oko 290 miliona evra.

ПРОЈЕКТИ