Strateški dokumenti

Osnovni strateški dokumenti u Republici Srbiji koji se tiču unutrašnjeg vodnog transporta su: Nacionalna strategija održivog razvoja (2005), Nacionalna strategija Srbije za pristupanje EU (2005), Strategija razvoja transporta u Republici Srbiji za period 2008-2015. godine (2007) i Generalni plan i studija izvodljivosti za unutrašnji vodni transport u Republici Srbiji (2006).

Nacionalna strategija održivog razvoja (2005)

U Nacionalnoj strategiji održivog razvoja naglašeno je pet nacionalnih prioriteta, a jedan od njih je i razvoj infrastrukture, uključujući proširenje i unapređenje saobraćajne infrastrukture.

Kao neki od ciljeva održivog razvoja u sektoru saobraćaja navedeni su: uključivanje Republike Srbije u transevropsku saobraćajnu mrežu, kao i povećanje intermodalnog transporta u ukupnom prevozu robe i putnika tako što će se korišćenje rečnog i železničkog saobraћaja povećati za 25 % u odnosu na 2005. godinu.

Potrebno je razviti intermodalni transport i podsticati intenzivnije korišćenje železničkog, a posebno rečnog saobraćaja, kao i privući međunarodne tokove saobraćaja i iskoristiti plovni put Dunava. Efekti sprovedenih mera i aktivnosti pozitivno bi se odrazili na razvoj i primenu domaćih informacionih tehnologija, na porast zaposlenosti, poboljšanje međunarodne konkurentnosti privrede i stvorili bi pozitivne eksterne efekte u sektoru ostalih usluga.

Nacionalna strategija Srbije za pristupanje EU (2005)

Prema ovom dokumentu, Srbija raspolaže značajnim prirodnim pogodnostima za razvoj rečnog saobraćaja. I pored toga, ovaj vid transporta je veoma malo iskorišćen. Izostanak investiranja u rečni saobraćaj traje više godina, iako je prema svim preporukama EU rečni transport identifikovan kao jedan od najpropulzivnijih vidova saobraćaja, posebno za jeftine i masovne terete.

Evropski planovi razvoja saobraćaja panevropskim koridorima koji se ukrštaju na našoj teritoriji (Koridor X i Koridor VII – Dunav) i planirano preusmeravanje tokova roba u Evropi sa drumskog na rečni saobraćaj ukazuju da je razvoj vodnog i intermodalnog saobraćaja u našoj zemlji jedan od važnih strateških ciljeva.

Saobraćajna oblast je na nivou EU izuzetno harmonizovana. Suština zajedničke transportne politike EU se može svesti na tri cilja: unapređenje kvaliteta  usluga, očuvanje okoline, podizanje bezbednosti i jačanje intergranske i intragranske konkurencije i uspostavljanje transportnih veza sa „trećim svetom“.

Da bi se približila ovim zahtevima, Srbija bi trebalo da:

• uklanja preostale veštačke barijere u okviru svakog vida transporta,
• istovremeno sprovodi proces liberalizacije uz donošenje usaglašene regulative sa standardima EU na polju profesionalne klasifikacije, bezbednosti, socijalnih mera i obaveza koje se tiču vršenja javnih usluga,
• ujednačava pravila o pristupu profesiji drumskog i rečnog prevoznika  sa standardima EU,
• donese kompenzacione mere u okviru državne pomoći javnom transportu s ciljem  obezbeđivanja nediskriminatorskih uslova na tržištu,
• faktički i sasvim jasno odvoji funkcionisanje železničke infrastrukture od železničkih prevoznih preduzeća,
• sklopi ugovore o pristupu tržištu usluga aviosaobraćaja i
• prilagođavanje ostatku regulative zajedničke politike EU u ovoj oblasti.

Strategija razvoja transporta u Republici Srbiji za period 2008-2015. godine (2007)

Kao jedan od ciljeva strategije istaknuta je potpuna integrisanost transportne mreže Republike Srbije u transevropsku transportnu mrežu. U okviru realizacije ovog cilja potrebno je obaviti rehabilitaciju, rekonstrukciju i izgradnju Panevropskih Koridora VII (reka Dunav) i X, sistemskim pristupom razviti i racionalizovati transportnu mrežu, poštujući pri tome princip održivog razvoja Republike Srbije.

Istaknuta je neophodnost smanjenja negativnog uticaja transporta na životnu sredinu, u skladu sa principima održivog razvoja. U okviru realizacije ovog cilja potrebno je transportni sistem Republike Srbije razviti u skladu sa principima održivog razvoja, zaštite životne sredine i društvene odgovornosti.

Naglašena je potreba uspostavljanja stabilnog finansiranja razvoja transportnog sistema. U okviru realizacije ovog cilja potrebno je stvoriti uslove za održiv razvoj transportnog sistema kroz stabilne izvore finansiranja u budžetu i drugim izvorima finansiranja i obezbediti efikasno održavanje transportnog sistema.


Republika Srbija može da iskoristi veliku zainteresovanost EU za Dunavski koridor, a posledično i za ostali deo mreže plovnih puteva, što bi moglo da se ogleda u aktivnoj brizi EU za efikasnu infrastrukturu UPP u Republici Srbiji, odnosno u ozbiljnijoj finansijskoj podršci za ove svrhe. Rehabilitacija UPP predstavlja prioritet, u skladu sa međunarodnim sporazumima i obavezama Republike Srbije po preporukama Dunavske komisije. Specifični ciljevi u oblasti UPP su: postepen razvoj UPP i pristaništa (robno-transportnih terminala) na plovnoj mreži Dunava u skladu sa AGN sporazumom; konkurentno uključivanje infrastrukture UPP u mrežu intermodalnog transporta; organizacija UPP u saglasnosti sa međunarodnom plovidbenom klasifikacijom; i podrška razvoju domaće industrije, turizma i trgovine.

Generalni plan i studija izvodljivosti za unutrašnji vodni transport u Republici Srbiji (2006)

Generalni plan i studija izvodljivosti za unutrašnji vodni transport u Republici Srbiji predstavlja strateški dokument u oblasti vodnog transporta. Njegovu izradu finansirala je Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), a završen je 2006. godine. U ovom dokumentu jasno je istaknuta neophodnost investiranja u infrastrukturu na međunarodnim unutrašnjim plovnim putevima u Srbiji, posebno na reci Dunav (panevropski Koridor VII). Za rehabilitaciju i održavanje sistema unutrašnjih plovnih puteva u Srbiji u narednih deset godina biće potrebno oko 290 miliona evra.

---